E narode, ajde malo da razmenimo iskustva.....ajde malo da otvorimo karte i svi kazemo po nesto sto smo mislili da precutimo.....

Evo, ja sam odlucio da sa Vama podelim pricu o tome kako sam otvorio Facebook nalog i zasto (nadogradnja jednog posta od ranije.....)...

Pitam ja upravo Vas, moje internet drugare sa srpske blogerske scene, a i sire (ironija da neko ko je protiv Facebook-a ima prijatelje ne internetu, zar ne? ), da li ste nekada razmisljali o nekome ko nije vise kraj vas, o nekome koga ste oterali? Da li ste se nekada zapitali sta li radi Vasa bivsa ljubav koju ste razocarali ili stari prijatelj koga ste izgubili svojom krivicom?

 

Ajde, budite iskreni.....

 

Kao sto sve dobre stare bajke pocinju, i ja cu moju zapoceti sa:  jednom davno, , moja malenkost je napravila tu i takvu gresku unistila jedno prijateljstvo (sta zna pubertetlija), misleci da je to prava stvar i da nisam pogresio.....ali cim pisem ovaj post, jasno je da nije bilo happy end-a...

Presao sam granicu prijateljstva i nacinio neke klinacke poteze, jednom recju-pogresio sam, ali opet, to je zivot..... I , da ne ulazim u detalje (ipak, nije ovo Skandal.....)  danas se cak ni ne cujem sa tom devojkom, mojom nekadasnjom drugaricom, ne znam kako je, da li je dobro, da li je tuzna ili srecna.....i krivo mi je zbog toga, bili smo bliski.

I tako, vreme je prolazilo, i ja sam je polako zaboravljao, a onda.....onda sam od jednog mog dobrog druga cuo kako je on upravo nju nasao....zamislite, na Facebook-u!

Tada je na scenu stupio trenutak kada je moje nerazmisljanje doslo do izrazaja i ja Vam, dragi moji i drage moje, otvaram Facebook nalog iz upravo tog razloga....da, da sada znate istinu o meni, ali budite fini i nemojte je zloupotrebiti!

Najgore od svega je to sto sam ja otvorio nalog samo da bi je pokusao opet da stupim u kontakt sa tom osobom, ipak je to svrha Facebook-a  kao jedne drustvene mreze, ali nisam to uradio......

Samo jedan klik me je delio da opet budemo "prijatelji", da opet pokusamo da obnovimo neko izgubljeno prijateljstvo.....ali u trenutku kada sam trebao da pritisnem onaj dobro poznati levi klik na misu, odustao sam.....

Zasto sam odustao? Pa cekaj, bio sam toliko "hrabar" da nisam smeo (ili hteo) da je potrazim u stvarnom zivotu, da pokusam da dodjem do nje kao svi normalni ljudi, a sad kad mi je na klik ja bih trebao to da uradim ? ? ?

Mozda ce neki pomisliti da sam lud, da sam trebao da pokusam da uspostavim kontakt, ali nisam zeleo. Da sam kliknuo tada, sam sebi ne bih mogao da pogledam u oci jer, ako nisam mogao u realnom svetu da pokusam opet, pa zasto bih u tom cyber svetu?

Upravo je ovo razlog zbog kojeg i pisem ovaj blog, taj momenat  jednog klika nazad u proslost!

Da li je to ok, da jednim klikom pokusamo da vratimo nesto davno izgubljeno, da jednim pokretom misa, sa one strane ekrana pokazemo svoju hrabrost i velicinu, a da u realnom svetu budemo tako mali.....ja sam jednom davno bio "mali" i nisam imao hrabrosti da ucinim ono sto je trebalo, pa sta mi daje za pravo da to ucinim sada, kada sam siguran u svojoj sobi zavaljen u fotelju ! ?

Pitam ja Vas, da li ste i Vi nekada dosli u situaciju da svoju hrabrost  testirate na tastaturi?

Da li ste pokusali da obnovite staru ljubav ili drugarstvo, jednik klikom?

 

Ajde, budite iskreni......