RSS (Real Simple Syndication) je već uglavnom poznata web tehnologija za praćenje  sadržaja sa određenih sajtova/blogova, i u ranijim postovima je ukratko objašnjeno čemu služi RSS tehnologija i zašto je ona veoma kvalitetna za ljude koji se ozbiljnije bave internetom.

Pored primene RSS feed-a, kao internet alata pomoću kojeg se mogu letimično pratiti sadržaji sa vama omiljenih Web stranica, postoji još jedna velika primena RSS-a, i to u promotivne svrhe.

Kao primer za ovaj vid Internet promocije uzeću blog, kao nešto što je svima nama blisko.

Sa jedne strane uzećemo blog koji nema RSS feed, a sa druge strane uzećemo onaj koji ima ovu opciju i napravićemo kratko poređenje.

Kada bi jedan posetilac posetio vaš blog, koji nema RSS,on bi pročitao vaš post, bio bi njime zadovoljan ili ne što je stvar ukusa, i otišao bi. E sad, problem nastaje u onom delu kada bi ste Vi želeli da se taj posetilac vrati na vaš blog.

A to i nije tako jednostavno ako nemate RSS, jer bi u suprotnom posetilac morao da pamti vašu adresu, dodaje je u Bookmark ili slično, što predstavlja gubljenje vremena za one koji se ozbiljno bave internetom.

Postavljanjem RSS-a na vaš blog dobili bi ste mnogo.

Potencijalni posetilac vašeg sajta/bloga bi samo jednim klikom mogao da bude vaš. Prostim klikom na RSS ikonicu, dobili bi ste posetioca koji vas svakodnevno prati, dobili bi ste "stalnu mušteriju".

E sad, ovo je samo jedan od osnovnih primera iskorišćenja RSS tehnologije, ali to je tek osnovi deo.

Putem RSS tehnologije, ako bi ozbiljnije iskoristili mogućnosti koje nam pruža, možete recimo pratiti KO VAS PRATI, odnosno ko vas čita, ko piše o vama, ko kopira vaše tekstove i slično.

Ozbiljnijim iskoričćenjem RSS tehnologije možete postiće veoma velike promotivne efekte, a naročito ako RSS tehnologiju uparite sa društvenim mrežama i opcijama koje one nude, onda se mogu postiče veoma kvalitetni rezultati-

 

Kako smo već nekih 20-ak godina zemlja koja je u tranziciji, ili u periodu izlaženja iz tranzicije (mada ne vidim neku razliku), Internet je takođe oblast u kojoj zaostajemo u Evropi (i u svetu, naravno).

Kako smo u Evropi rangirani kao treća zemlja po stopi Internet obrazovanosti (kako kažu iz Skupštine Udruženja sudskih veštaka za informacione tehnologije), ova informacija jei više nego poražavajuća.

Naravno, treće mesto je kada bi gledali od pozadi. Na osnovu te rang liste iz 2007., samo se u Vatikanu i Ukrajini manje koristi Internet.

Dve godine kasnije stanje je bolje, sada smo u fazi kada više ne moramo da objašnjavamo našim roditeljima šta je to Internet i da to ne ujeda, ali to je nedovoljno.

Čitajući post Dragana Varagića u kojem je objašnjeno čemu služi RSS (Real Simpla Synication) , kako se koristi i koji alati nam mogu pomoći da  koristimo, odnosno isčitavamo istovremeno više RSS podataka, shvatio sam da u Srbiji i dalje vlada Internet nepismenost u velikoj većini.

U postu se navodi kako veliki broj ljudi koji ozbiljno (poslovno), koriste internet i dalje ne shvataju koliko je značajno korišćenje RSS-a i zašto bi oni trebali da ga koriste.

Da ne ponavljam reči iz gore pomenutog posta, naglasiću samo da je jedan od glavnih razloga zašto bi svi koji misle da ozbiljno koriste Internet, trebali da koriste RSS je to što ovaj alat VIŠESTRUKO smanjuje utroške vremena provedenih na Internetu.

Kako živimo u vremenu kada je vreme=novac, ovo je verujem veoma bitno za sve one koji žele da zarade nešto.

Korišćenjem RSS izvora, mogli bi da letimično prelazite preko sadržaja sajtova koji su vam zanimljivi, gledajući samo naslove (podnaslove) koji su najnoviji i time bi mogli da pratite mnogo više vama interesantnih sajtova.

Pored ove prednosti RSS-a, postoje i alati na internetu koji u velikoj meri (lično trostruko) smanjuju vreme pregledanja samih RSS podataka, a ti su tkz. RSS agregatori.

Ovde su neki od pomenutih (,,), a u već pomenutom postu možete videti kako se oni mogu koristiti, da ne bih ponavljao reči.

 

Svaki region, svaki narod i kultura ponaosob, imaju neka svoja obeležja, neka svoja moralna prava i ustaljene navike. Tako je i sa društvenim mrežama.

Ne želim sada da ulazim u problematiku zašto i iz kojih razloga određena društvena mreža dominira u određenom regionu (možda jedan post posvetim tome), jer za to postoje ozbiljni razlozi.

Gledajući globalno, dve trenutno najjače svetske društvene mreže Twitter i Faceook, poseduju neke slične osobine, ali postoji jedan deo koji ih drastično razlikuje.

Moram da napomenem deo interakcije koji takođe predstavlja veliku razliku, kao i broj prijatelja (na Facebok-u ograničen broj na 5.000), ali ovde je reč o statusima.

Nick O'Neill je u jednom svom postu naveo kako je pitanje statusa od fundamentalnog značaja za prevlast na tržištu.

Naime, reč je o tome da kod Twittera postoji problem kada je reč o aplikacijama. Određene aplikacije su izrađene samo za određeni broj korisnika i samim tim neka nova aplikacija ne može da dosegne sve korisnike ove mreže, što kod Facebook-a nije slučaj. Facebook develop team je napravio jedinstvene aplikacione platforme koje su prihvatljive svim korisnicima podjednako.

Pored ove pogodnosti Facebook-a, deo koji donosi prednost i koji bi po mišljenju određenih stručnjaka mogao da donese i totalnu pobedu Facebook-a nad Twitter-om,je opcija status update za sve.

Ova opcija je moguća na Facebook-u, ali samo određenom broju ljudi, tj. ljudima kojima ste Vi dali potvrdu da su vaši prijatelji i da mogu imati uvid u vaše lične podatke.

Kada bi se desilo da Facebook otvori statuse ka svim korisnicima, tu se misli na one koji vam i nisu prijatelji, određene analize govore da bi Facebook preko noći ugasio Twitter.

Reč je o tome da bi kompanije sa ovom opcijom mogle mnogo bolji da eksploatišu Facebook, imali bi širi spektar delovanja, a to bi značilo da bi se status objavljen na Facebook-u danas, tek sutra pojavio na Twitter-u.

Usput, ako ste mislili da možete sakriti neke podatke o vama na Faceook-u, želim da vas podsetim na opciju Users.getInfo....čisto da znate da ipak mogu neke stvari o vama biti otkrivene...

 

Kao što i mnogi ekonomisti svode računicu na kraju godine, tako bi bio red da i mi, neekonomisti, na kraju ove godine svedemo računicu i vidimo gde smo.

2008 godina je nedavno napustila naše kalendare, u njoj smo svi mi uradili po nešto, a opet možda i ništa.

Na 2008. godinu gledam kao na jednu uspešnu godinu, uredno završene fakultetske (visoko školske) obaveze, određeno radno iskustvo (nažalost, ne u branši) koje mi je pomoglo da još jednom shvatim kakvi su ljudi, koliko loši, namazani mogu biti u ovom našem ludom vremenu (čast izuzecima), po neka devojka da mi srce slomi , i naravno po neko piće da mi dušu zagreje.

Moglo je tu da se još dosta uradi, da se napreduje na mnogim poljima, pre svega mislim na profesionalnom nivou, ali šta je tu je, nova godina je pred nama, te imamo popravni već u januaru.

Jedan od bitnih trenutaka u 2008. godini je trenutak kada sam, smejaćete se, otvorio blog.

Ovaj semestralni zadatak, sad znate zašto sam vas gušio o Facebook zavisnosti sve ovo vreme, me je naveo na razmišljanje i doveo do zaključka da je Internet mesto gde želim da radim i stvaram sebe kao profesionalca.

Ovaj blog je bio samo uvod u ono što vam spremam , tako da u narednom periodu možete očekivati novi blog sa nekim ozbiljnijim temama.

Suma sumarum, godina za nama je, u kratkim crtama, bila jedna zanimljiva godina, u kojoj sam po nešto naučio, po nešto video, a po nešto i izgubio, no ne žalim, nije bilo dosadno.

 

Verovatno vas je do sada zabolela glava usled ove novogodišnje pomame, pitate se kuda, šta obući, s kim ići, koliko popiti....

Da li je neko odlučio možda da proslavi novu godinu ovde, na blog.rs?

Naravno , šala je u pitanju.

Ovaj post želim da posvetim svim onim ljudima koji su me čitali, koje sam čitao, želim da im čestitam Novu godinu, poželim u njoj mnogo lepih trenutaka sa dragim osobama i da im se makar po neka želja ispuni!

Lep provod večeras, pa se kuckamu sledeće godine!

 

 

 

Kako je Viralni marketing, jedan od najboljih marketinških rešenja (samim tim i najteže ostvariv), čitajući blog profesora Varagića, naišao sam na jedan zanimljiv Viralni sajt koji me je prijatno oduševio.

U duhu novogodišnjih praznika, kreator sajta se dosetio da ljudima podari jednu internet igricu u kojoj možete okititi svoju jelku po sopstvenom ukusu.

Kod nas su od ranije poznate Viralne internet kampanje, mnoge su prošče neslavno (velika većina), ali jedna od onih koja je uspela je sajt koji na kojem ste mogli da oformite svoju sopstvenu vladu sa određenim budžetom.

Probajte je, okitite svoju jelku!

 

 

Do sada su ljudi koji koriste Internet, bili upoznati sa terminima kao što su Web 2.0 ili čak i Baba 2.0, ali sada je u pitanju nova revolucija Interneta u Rodjendani 2.0.

Pisanje ovog posta je podstaklo to što sam sinoć bio ogorčen.

Grupa mladih, obrazovanih ljudi (gde je bilo diplomiranih FON-ovca, PMF-ovca i slično) je usled jedne rodjendanske zabave započela temu, pogodićete-Facebook!

Ova simbolična okupljanja bližnjih i dragih osoba, ranije su predstvaljala trenutak kada se svi opuštaju i prisećaju nekih starih (i uvek boljih) vremena....ali ne i sada.

Ja nisam mogao da verujem svojim očima, da ljudi u u, da kažem srednjim dvadesetim, pričaju dva sata o tome kako su upoznali prijatelje svojih prijatelja i sa njima se baš lepo ispričali!

Možda sam ja staromodan, i pod rizikom da ispadnem namćor, ovo meni nije baš skroz normalno.

Gde se izgubio onaj čar prilaženja suprotnom polu, onaj čar moguće strepnje da će se nešto, a možda i ništa dogoditi?

Možda sam ja staromodan, ali ovo meni nije blisko.

 

Srbija je kao jedna od zemlji bivše SFRJ, trenutno na 3. mestu ( iza Hrvatske i Slovenije, a ispred Makedonije), po broju korisnika interneta u odnosu na broj stanovnika.

O tome gde smo mi u odnosu na te države po pitanju poslovne primene Interneta, o tome ću govoriti drugi put.

Naime, pretraživanjem po različitim domenima (zemalja u regionu) na kojima se može otvoriti besplatni blog, došao sam do konstatacije da je velika većina blogova koji se nalaze na Internetu, neki oblik ličnog dnevnika.

Po jednoj od definiciji bloga  , blog i jeste jedan oblik dnevnika...ali je u pitanju mnogo širi pojam.

U svetu (nažalost ne i kod nas), postojalo je par interesantnih primera bloga kao uticajnog medija koji je u veoma kratkom periodu uspeo da pridobije pažnju širokog auditorijuma.

Kod nas se i nakon par godina od kada je blogovanje postalo aktuelno, može videti jako mali broj kvalitetnih blogova na kojima se mogu pronaći informacije koje bi mogle nečemu da posluže.

Znam da smo mi zemlja koja je već nekih 20 godina u izolaciji i da je ova svetska, a naša kriza prisutna na ovim teritorijama već XY godina, razumem ja sve to, ali me zanima zašto je tako mali broj pametnih stvari na našem Internet nebu?

Ako smo mi stvarno nebeski narod, pa kako to da su drugi bolji od nas....moj odgovor je prost-prihvatamoda smo tu gde jesmo.

Da se razumemo, pisanjem ovog posta nisam želeo nikoga da uvredim, svako ima pravo da na svom blogu iznese svoje mišljenje (ako ne vrši krivično delo), niti svoj blog smatram preterano korisnim za širu populaciju, ali se trudim da svakog dana naučim nešto novo, što bi moglo biti korisno napisati, te me interesuje šta je Vas "nateralo" da blogujete?

 

Od ranije je na Internetu postojala podela, kako po načinu korišćenja samog Interneta (voajeri, pričalice, kliktači....), tako i po Internet zajednicama.

Do skora, Forumi su bili prepoznatljiva Internet zajednica, jedan deo na Web-u, na kojem su se okupljali ljudi istih, sličnih ili skroz suprotnih razmišljanja, kako bi komentarisali određene teme.

U zadnjih par godina se pojavilo novi termin na Internete, Blog.

Pojavaom blogova na našim prostorima, došlo je i do "osnovanja" nove Internet zajednice, Blogerske zajednice.

Naravno, veliki broj ljudi koji je ranije koristio Forume, sada koristi Blogove, ali ima i onih koji su ipak ostali verni jednoj od ove dve.

Razmišljajući o ovoj temi, došao sam do zaključka (a Vi me ispravite ako grešim), da su ovedve zajednice jako zatvorenog tipa. 

Naime, ako se zadesi da naiđete na neki forum, uvidećete da na njemu postoji jedan određeni broj ljudi koji konstantno pišu (logično), ali mene konkretno zanima kako se ti ljudi ophode jedni prema drugima, kada se slučajno sretnu na ulici? 

Sa druge strane, kakva je to "Blogerska zajednica"?

Čak i na ovo domenu, bili smo svedoci czber svađe između pojedinaca koja je rezultirala isključivanjem bloga, menjanjem teme, ili pak javnim pljuvanjem?

Ovde možete pogledati šta su neki Forumaši rekli na ovu temu....

 

 

Mislim da je dosta bilo ozbiljnih tema, na sve strane priče o krizi, recesiji...ma glava da zaboli!

I posle tih i takvih sumornih tema, dolazi novogodišnja noć.....i tama pomisliš kako je red da se odmoriš i nauživaš, kad ono....

Gde za novu?S kim?Koliko para potrišiti?Kako se obući?

Sve su to pitanja koja nam opet (makar meni) stvaraju probleme...ili možda ne?

Ne znam za Vas, ali meni je muka svega, pa i te Nove godine.

Tolika buka, fama, a noč kao noć, još jedna u nizu i ništa više.

Možda sam subjektivan (negativna pređašnja dešavanja tokom novogodišnjih večeri), ali meni je sve to nekako isforsirano, ne prirodno.

Evo jednog bloga koji Vam može pomoći oko izbora Novogodišnjeg provoda.

 

 

U vreme kada je na Internetu sve vidljivo i kada se ništa ne može sakriti, opet smo svedoci još jedne Internet prevare.

Ranije smo bili svedoci Internet krađe indentiteta, ali sada je u pitanju najnoviji oblik prevare, Facebook prevara.

Naime, kako navodi Kurir, jedan nesrećni mladić po imenu Zoran iz Nove Crnje, je bio prevaren od strane izvesne Ane S. iz Beograda.

U pitanju je bio lažni profil dotične gospodjice koja je uspela da ostvari cyber vezu sa Zoranom i u toj "vezi"je uspela da "natera" Zorana da se zaljubi u nju.

Ova priča bi imala srećan kraj, da naivni Zoran nije toliko iskreno ušao u ovo ljubavnu romansu, te je "svojoj" Ani u nekoliko navrata slao novčanu pomoć, jer je ona bili u teškoj materijalnoj situaciji. Ovim načinom prevare (pre njihovog susreta), dotična Ana je uspela da od Zorana izvuče oko 4000 eura!

Ovo je (pod uslovom da je tačno), prvi zvanični primer Facebook prevare u Srbiji. Ne znam za Vas, ali meni 4000 eura ne predstavlja sumu koje bi se tako lako odrekao!

 

 

Ranije ove godine, četiri svetske Internet kompanije, Googl, Yahoo, Facebook i Microsoft, su predstavljali budućnost interneta.

Od tada, Yahoo je uspeo svojom lošom taktikom da sam sebe omete u razvoju i definitivno padne ispod Googla (mada su i dalje prvi pretraživač po direktorijumskom pretraživanju), a sad i Facebook-a (po popularnosti koriščenja). Što se Majkrosofta tiče, oni su zapeli oko svojih desktop razvoja (prvi bez premca) i još uvek pokušavaju da nađu načina da se uključe u trku sa liderima na Internetu.

Ovi gore navedeni podaci nas dovode do zaključka da se trenutno dve kompanije bore za razvoj budućnosti Interneta, a samim tim i prednost na istom polju i to su Googl i Facebook.

Googl je jedna stabilna kompanija, koja beleži konstantan porast broja korisnika, kako kao pretraživač, tako kao i poslovno tržišna oblast, ali jedna stvar koja je interesantna je to da (na moju žalost) Facebook takođe konstano beleži porast broja korisnika, bez obzira na to što čine neke maltene kardinalne greške.

Naime, do sada je Facebook plasirao mnoge katastrofalne platforme (kao što je platforma Beacon) koje bi u 99 % slučajeva dovele do drastičnog opadanja broja korisnika, ali su oni opstali, pa čak i napredovali.

Tehnički gledano, Facebook je sada tamo gde je Googl bio pre nekih 5 godina, redefiniše igru, pravi nove poteze i radi na stvarima na kojim konkurencija ne radi i izaziva Googl na borbu za posetioce i njihovo vreme utrošeno na svojim servisima.

 

Ovaj post je inspirisan time što se moja malenkost već danima muči da otkloni virus, odnosno program koji je poznatiji pod imenom Trojanac.

Da razjasnimo samo nešto, kada se kaže Trojanac, ljudi automatski pomisle da je u pitanju virus, kako bih tu dilemu razrešio, odmah bih na početku dao definiciju Trojanca kao programa.

Svi Trojanci su u suštini kompletne aplikacije i ne šire se kao virusi, nego se instaliraju na samo jednom mestu i odatle obavljaju svoj zadatak.

Takodje, trojanci se mogu ukloniti brisanjem njihovog fajla iz odredjenog direktorijuma, za razliku od virusa koji su obično zakačeni za druge datoteke i nalaze se u skoro svakom EXE fajlu.

Vecina njih nije sama po sebi destruktivna, ali zato omogućava bilo kome sa Interneta da upravlja vašim kompjuterom ili mu šalje vaše lozinke (što može biti veoma štetno na mnoge načine).

Nadam se da Vam je sada jasnije šta su Trojanci i kolika je opasnost od njih kao programa.

Na pitanje-"Kako otkloniti Trojanca?", ne mogu dati precizan odgovor, jer se i sam mučim ovih dana s tim!

Najbolje je u polju za pretraživanje, na Googl-u, otkucati kompletno ime Trojanca i na osnovu tog imena, videti kakve sve informacije se mogu dobiti.

Neki Trojanci se mogu izbrisati pomoću određenih antivirus programa (Kaspersky, Nod32 i slično), ali neki ne mogu. Neki se mogu obrisati direktno sa fajla na kojem su nađeni, ili se ručno mogu izbrisati u safe nodu, ali opet neki ne mogu.

Moje iskustvo (dosadašnje i skromno) govori da ne postoji određeni način na koji se ovi, a i mnogi drugi, ne željeni programi mogu otkloniti.

Ako neko ima slična iskustva, voleo bih da čujem.

 

 

 

U današnje vreme je mnogo puta pisano o tome kako su društvene mreže ( social networks ) veoma pogodne za marketare širom sveta, ali nedavna istraživanja su pokazala suprotno.

 

New York Times, jedan od poznatijih svetskih časopisa, nedavno je objavio članak u kojem je delimično objasnio zašto društvene mreže kao što su Facebook i Myspace nisu pogodne za merketinške (da kažem prodajne) kampanje.

 

Reč je o tome da, tipični Facebook korisnici su ljudi koji vole da eksploatišu svoje slike ( u donjem vešu, slike dece, događaja...) on-line, vole da se "druže" i "upoznaju" sa ljudima koje ne poznaju i NE VOLE da ih uznemiravaju drugi.

 

Prosečni (čast izuzecima) Facebook member, je jako komunikativna osoba, ali samo u virtuelnom svetu.

 

Oni su veoma stidljivi, po nekad znaju biti i socijalno poremećeni, izbegavaju razgovore uživo i jedino se snalaze u komunikaciji s ljudima ( a ponajviše sa suprotnim polom ) isključivo preko Interneta.

Kod ovakvih ljudi, konstantno "bombardovanje" kojekakvim reklamama može izazvati negativan odaziv.

Ti ljudi se mogu veoma lako iznervirati, te ih upravo te reklame mogu naterati da kupe proizvod najjačeg konkurenta firme koja se upravo nalazi na njihovom ekranu, ili ih čak može toliko iznervirati da nikada više ne kupe proizvod te i takve firme.

 

Postoji i moralno pitanje, naime, društvene mreže su predviđene za "spajanje" i "upoznavanje" ljudi, te se ovakvo "bombardovanje" raznoraznim reklamama može smatrati i on-line uznemiravanjem.

 

Kapitalizam je postao presudan na Internetu ( kao i svugde ), te je prvobitno značenje i namena društvenih mreža promenjena.

 

Do nedavno, vlasnik Facebook-a (jedan od njih), Mark Zuckerberg, je objavio kako je poslovanje njegove firme u prethodnoj godini ostvarilo dobit od 150 milona dolara, a da se u ovoj godini očekuje prihod od 300 miliona.

 

Douglas A. McIntyre,  navodi da je ova informacija potpuno pogrešna, jer je tajna upravo u gore navedenom.

 

Prosečni Facebook članovi ne vole da ih uznemiravaju, oni Facebook koriste kao igralište gde se oni mogu igrati u nekom svom svetu, u kojem su oni centar univerzuma, te za njih reklame koje se nalaze na stranicama koji oni koriste ostavljaju toliko loš efekat kao kada bi ateistu naterali da uđe u crkvu.

Ovaj čovek navodi da Facebook finansijski neće još dugo opstati.

 

 Koliko često menjate svoj profil na Fejsbuku? Da li vaša slika zaista predstavlja ono što jeste? Ili uopšte ne ličite na onu osobu na "slici u najboljem izdanju" postavljenu na Fejsbuk stranici?

Prema istraživanju koje je sproveo britanski Kosmopoliten, ljudima je više stalo do izgleda na "mreži" nego u stvarnom životu. Dr Asi Šarabi objašnjava šta profil na Fejsbuku govori o osobama koje stoje iza njega, piše Mirror.co.uk. Pronađite sebe u nekima od njih!

Pućenje usana – prezentovanje ovakvog provokativnog, senzualnog simbola upućuje na to da osoba želi da bude priznata kao seksualno biće, koje traži intimnost ili partnera. Takođe može da ukazuje na veoma osetljivu osobu.

Sa životinjama – ovo je osoba koja se predstavlja kao brižna i pažljiva, što ujedno indikuje i njenu potrebu da brine o drugima.

Plesanje – ovo je ultimativni poziv na posmatranje, potreba da osoba bude zapažena. Oni koji se prikazuju dok plešu verovatno su veoma ekstrovertni. U konotaciji sa zapadnom kulturom, plesanje predstavlja i težnju ka slobodi i dokolici i ukazuje na osobu sklonu hedonizmu.

Sa momkom/devojkom – ova vrsta slike popularna je među "serijskim monogamistima" i označava potragu za dubokim i posvećenim vezama.

Sa drugom/drugaricom – označava potrebu za flertovanjem i potencijalnom dvosmislenošću u kontaktima. Izražava težnju ka kreiranju priča i igranju igrica sa ljudima. Ukazuje na osobu sklonu tračevima.

U radu ili igri – ovo je neko ko se identifikuje sa svojim sposobnostima i iskustvima pre nego sa svojim emocijama ili vezama. Može da označava osobu koja nema želju da se vezuje i "smiri."

Na praznicima: Oni koji se povezuju sa bezbrižnim vremenom provedenim sa praznicima pokazuju svoju težnju da uklone svakodnevni stres. Ovo takođe može i da ukazuje na osobu sklonu fantazijama i sanjarenju.

Gledanje u stranu– želja da se osoba ne "uhvati" u konvencionalnom smislu označava jaku osobu čvrstih uverenja.

Izlazak u grad u najboljem izdanju – ovakva slika prezentuje društvenu ličnost, koja visoko vrednuje poverljivost i pažnju.


"Naši društveni profili na mreži su postali toliko uobičajeni da su u potpunosti isprepleteni sa stvarnim životima. Na mreži, baš kao i u stvarnom životu, stalno radimo na svom prezentovanju, stavljajući u prvi plan ono što želimo da se vidi, ali, kao i u stvarnom svetu, otkrivamo i one svoje aspekte koje smo možda želeli da sakrijemo," zaključio je dr Šarabi.